<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<page xmlns="http://projectmallard.org/1.0/" xmlns:its="http://www.w3.org/2005/11/its" type="topic" style="question" id="color-whyimportant" xml:lang="sr">
<info>
<link type="guide" xref="color"/>
<desc>Управљање бојом је важно дизајнерима, фотографима и уметницима.</desc>
<credit type="author">
<name>Ричардс Хјуџиз</name>
<email>richard@hughsie.com</email>
</credit>
<include xmlns="http://www.w3.org/2001/XInclude" href="legal.xml"/>
</info>
<title>Зашто је важно управљање бојом?</title>
<p>Управљање бојом је процес снимања боје користећи улазни уређај, приказивања на екрану, и штампања исте док управља тачним бојама и опсегом боја на сваком медијуму.</p>
<p>Потреба за управљањем боје је вероватно најбоље објашњена фотографијом птице на зимском мразном дану.</p>
<figure>
<desc>Птица на мразном зиду као што се види на објективу фото-апарата</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-camera.png"/>
</figure>
<p>Приказ типично презасићеног плавог канала, што чини да слика изгледа топло.</p>
<figure>
<desc>Ово види корисник на екрану уобичајеног пословног преносног рачунара</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-display.png"/>
</figure>
<p>Приметите да бело није „бело папира“ и да је зеница ока сада блатњаво браон.</p>
<figure>
<desc>Ово је оно што корисници виде када штампају на обичном штампачу са млазом</desc>
<media its:translate="no" type="image" mime="image/png" src="figures/color-printer.png"/>
</figure>
<p>Основни проблем који имамо овде јесте тај да је сваки уређај у стању да рукује различитим опсегом боја. Дакле, док ћете ви можда моћи да снимите електрично плаву фотографију, већина штампача неће бити у стању да је произведе.</p>
<p>Већина уређаја слика снима у РГБ-у (црвена, зелена, плава) и мора да претвори у ЦМЈК (зеленоплава, пурпурноцрвена, жута, и црна) за штампање. Још један проблем јесте тај да не можете имати <em>бело</em> мастило, и зато белина може да буде добра само колико и боја папира.</p>
<p>Још један проблем су јединице. Без одређивања лествице на којој се мери боја, не можемо да знамо да ли је 100% црвене близу инфрацрвеној или је то затвореније црвено мастило у штампачу. Оно што је 50% црвене на једном екрану вероватно је нешто као 62% црвене на другом екрану. То је исто као када бисте некоме рекли да сте возили само 7 јединица растојања, али без јединица не можемо знати да ли су то 7 километара или 7 метара.</p>
<p>Када говоримо о боји, на јединице мислимо као на скалу. Скала је у суштини опсег боја које се могу произвести. Уређај као што је ДСЛР фотоапарат може имати велику скалу, бити у стању да сними све боје заласка сунца, али пројектор има веома малу скалу и све боје ће изгледати као да су „испране“.</p>
<p>У неким случајевима можемо да <em>поправимо</em> излаз уређаја изменом података које му шаљемо, али у другим случајевима када то није могуће (не можете да одштампате електрично плаву) треба да покажемо кориснику на шта ће да личи резултат.</p>
<p>За фотографије има смисла користити пуни опсег тонова боје уређаја, да би могли да начините незнатне измене у боји. За остале графике, можда ћете желети да тачно погодите боју, што је важно ако покушавате да на кригли штампате амблем Ред Хета који <em>мора</em> да буде потпуно исте Ред Хет црвене боје.</p>
</page>